Можда ћу изаћи

Μη ρωτάς τι κάνω απόψε
Από το πρωί που ξέρω εγώ
Πώς θες να δεσμευτώ
Εδώ καίγεται ο κόσμος
Τι να πω που να ’ναι σταθερό
Σε σένα που αγαπώ;

Μπορεί να βγω, μπορεί να μπω
Μπορεί να φύγω και να ξαναρθώ
Μπορεί σε σένα να ανοιχτώ
Μπορεί στον εαυτό μου να κλειστώ
Μη μου ζητάς να ορκιστώ
Σ’ αυτόν τον χύμα κόσμο εγώ που ζω
Πώς θες να πω για πάντα σ’ αγαπώ

Αισθάνεσαι για μένα
Τα ίδια τώρα αισθάνομαι κι εγώ
Μα γι’ αύριο πώς να πω
Εδώ μέσα σε μια ώρα
Καταστράφηκε μια χώρα
Τι μπορώ να υποσχεθώ
Σε σένα που αγαπώ;


Не питај шта радим вечерас,
од раног јутра, где могу да знам,
како да ти нешто обећам!
Овде свет гори,
шта да кажем, а да важи,
теби коју волим?

Можда ћу изаћи, а можда и нећу,
можда одем, па се опет вратим,
можда ти се отворим,
а можда се и затворим у себе.
Не тражи ми да се закунем
у овом лудом свету у ком живим.
Како да ти кажем да ћу те заувек волети?

Према мени осећаш
исто што и ја сад осећам,
али за сутра не гарантујем.
Овде је у једном трену
пропала земља.
Шта могу да обећам
теби коју волим?

τυχερούλα © 07.08.2014

Εκτύπωση από: http://www.stixoi.info