Warning: session_start(): Cannot start session when headers already sent in /home/stixoi/public_html/core.php on line 23
stixoi.info: Ко сам ја
 
Σύνδεση

Εγγραφή

Πλαίσιο χρήσης
129973 Τραγούδια, 269277 Ποιήματα, 28913 Μεταφράσεις, 26571 Αφιερώσεις
 

Ко сам ја - 2343 Αναγνώσεις         
    

Στίχοι: Θάνος Παπανικολάου
Μουσική: E. Silvestre & L. Sala & E. Palmosi
Πρώτη εκτέλεση: Μιχάλης Χατζηγιάννης

Δες
Με την ανάσα σου παλευεις να με λιωσεις
Είμαι μια θάλασσα που θέλεις να στεγνώσεις
Θα σκάσεις αν δεν τρέξει αίμα
Δες
Από δυο σώματα με λάβα κολλημένα
Πως μοιραστήκαμε πληγές για το καθένα
Τα σύνορα μας διαλυμένα

Κι εσύ
Που έλεγες πως θα χτισεις πάνω στην αγάπη
Για μένα είσαι πια μια γυρισμένη πλάτη
Μια μάχη που δε θα κερδίσω
Και πες
Πάνω μου τώρα τι δικό σου έχει μείνει
Τι πετάς και τι φοβάσαι
Τι σου βγάζω τι θυμάσαι
Πως θες να σε μισήσω
Αν μπορείς να κάνεις πίσω

Ποιος είμαι εγώ
Για να σε κρίνω
Εδώ θα μείνω
Χίλια κομμάτια να με σπάσεις
Οσο θες να διασκεδάσεις
Εδώ
Τα παίρνεις όλα
Τα χάνω όλα
Είναι ένας τρόπος για να δεις ποιος είμαι εγώ

Δες
Πόσο ασπρόμαυρο κατάντησε το σπίτι
Ένα κομμάτι απ τα όνειρα μας μου ανήκει
Επιλογή σου... αν θες να μου το αφήσεις

Δες πόσο αμήχανα στεκόμαστε και πάλι
Πως γυρίζεις το κεφάλι
Κάπως έτσι καταστρέφονται τα πάντα
Χωρίς να το ζητήσεις
Και πες
Ποια είναι τα βήματα ενός καλού στρατιώτη
Πώς να σε παρακαλέσω
Πώς να ουρλιάξω σε αγαπάω
Να σου κρύψω...σε τι βαθμό πονάω


Tекст: Thanos Papanikolaou
Mузика: E. Silvestre & L. Sala & E. Palmosi
Прва представа: Mihalis Hatziyiannis

Види
Својим дахом се трудиш да ме отопиш
Ја сам море које покушаваш да исушиш
Препући ћеш ако крв не потече
Види
Из два тела која су лавом спојена
Како смо сваком поделили ране
Границе су нам разрушене

А ти
што си говорила да ћеш градити на љубави,
сад ми окрећеш леђа.
Битка коју нећу добити
и кажи
шта је твоје на мени остало.
Шта бацаш и чега се бојиш,
шта ти проналазим, чега се сећаш,
како желиш да те замрзим,
кад можеш да одустанеш?

Ко сам ја
да те осуђујем?
Овде ћу остати
да ме разбијеш у парампарчад,
колико год хоћеш да се забављаш.
Овде
узимаш све,
а ја све губим.
То је један од начина да видиш ко сам ја.

Види
како је кућа постала црно-бела.
Део наших снова ми припада,
а на теби је ... да ли ћеш ми га оставити

Види како окамењени опет стојимо,
како си окренула главу.
Тако некако се све уништава,
хтела не хтела.
И кажи
који су кораци доброг војника,
како да те замолим,
како да заурлам да те волим,
да ти прикријем... колика ми је бол.

   τυχερούλα © 17-10-2016 @ 21:18

Πρέπει να συνδεθείς για να μπορείς να καταχωρίσεις σχόλιο