Кад одлазим, не враћам се

Περιμένει το ταξί κι η δική μου η ψυχή προδομένη
απ’το πρώτο σου φιλί ως και τούτη τη στιγμή ήσουν ξένη
με το ζόρι με κρατάς όλο κλαις και με ρωτάς πώς θ’αντέξεις
όπως άντεξα κι εγώ πως τελειώνουμε εδώ να το πιστέψεις

Όταν φεύγω φεύγω δεν ξαναγυρνάω
φεύγω κι ας μην έχω πού αλλού να πάω
όταν φεύγω φεύγω και αφήνω στάχτες
από τέτοιες ψεύτικες αγάπες

Περιμένει το ταξί είναι μία και μισή τι να πούμε
με ρωτάς δεν απαντώ λες και δε κάνω το σωστό θα το δούμε
έχεις κι άλλα να μου πεις πως θα ζεις εσύ χωρίς αγάπη
όπως ζούσες και παλιά τώρα πια είναι αργά δε μ’έχεις μάθει

Όταν φεύγω φεύγω δεν ξαναγυρνάω
φεύγω κι ας μην έχω πού αλλού να πάω
όταν φεύγω φεύγω και αφήνω στάχτες
από τέτοιες ψεύτικες αγάπες


Чека такси моја душа што си је издала,
од твог првог пољупца па до сада си била странац,
на силу ме задржаваш, плачеш и питаш ме како ћеш издржати.
Издржаћеш, к'о што сам и ја, ово је крај, поверуј у то.

Кад одлазим - одлазим, не враћам се,
одлазим, мада немам куда да одем.
Кад одлазим - одлазим и остављам пепео
тих лажних љубави.

Чека такси, пола два је, шта више да причамо,
питаш ме, не одговарам, можда и не чиним праву ствар, видећемо.
Ти би ми још причала о томе како ћеш живети без љубави.
Живећеш к'о и до сад, сад је већ касно, ниси ме схватила.

Кад одлазим - одлазим, не враћам се,
одлазим, мада немам куда да одем.
Кад одлазим - одлазим и остављам пепео
тих лажних љубави.

τυχερούλα © 23.12.2012

Εκτύπωση από: http://www.stixoi.info