Опраштам ти

Σε συγχωρώ,
ανθρώπινα τα λάθη
και ποιος να σε δικάσει
σε συγχωρώ
Σε συγχωρώ,
πιο πάνω κι απ’ τα λάθη
η αγάπη στην καρδιά μου
φεγγάρι στο δικό σου ουρανό

Ναι, θα μου πεις
ο κόσμος σταματάει στο κακό
και προσπερνάει το καλό
λυπάμαι
Ναι, θα σου πω
ανάσταση του έρωτα το φως
και θάνατος ο κάθε χωρισμός
φοβάμαι
Σε συγχωρώ
αδύνατη η καρδιά μου να δικάσει
δικά μου ή δικά σου είναι τα λάθη
Σε συχωρώ, σε συγχωρώ

Σε συγχωρώ,
η αγάπη έχει νόμους
πιο πάνω απ’ τους ανθρώπους
σε συγχωρώ
Σε συγχωρώ,
ποτέ δε φταίει ένας
κι οι δυο μας οι κανένας
μου φτάνει που ακόμα σ’ αγαπώ

Ναι, θα μου πεις…


Опраштам ти,
људски је грешити
и ко да ти суди,
опраштам ти.
Опраштам ти,
и изнад грешака је
љубав у мом срцу,
месец на твом небу.

Да, рећи ћеш ми
да се свет на злу зауставља,
а да добро заобилази,
жао ми је.
Да, рећи ћу ти,
светлост љубави је васкрсење,
а смрт сваки растанак,
бојим се.
Опраштам ти,
слабо је моје срце да би ти судило,
биле грешке моје или твоје.
Опраштам ти, опраштам ти.

Опраштам ти,
закони љубави су
изнад човека,
опраштам ти.
Опраштам ти,
никад није један крив,
већ обоје или нико,
довољно ми је што те још волим.

Да, рећи ћеш ми...

τυχερούλα © 25.03.2013

Εκτύπωση από: http://www.stixoi.info