Погледај наш крај

Το τέλος μας δες φυσάει προς τα μένα
τη φλόγα εγώ δε θα φοβηθώ
θα είμαι εδώ με τα χέρια ανοιγμένα
να καώ να καώ στον χωρισμό

Δε νιώθω οργή δε νιώθω θυμό
σαν γη απ’τη γη κι εγώ θα καώ
δε νιώθω οργή δε νιώθω θυμό
μπροστά στη φωτιά ξέρω να σ’ αγαπώ

Σ’ευχαριστώ για όσο απ’το φιλί σου
σ’ευχαριστώ για όσο απ’το κορμί σου
το λίγο αυτό για μένα ήταν αρκετό
Σ’ευχαριστώ για τη ζωή ζωή μου
για το καρφί που αντί να πω πληγή μου
πόνεσα μα είπα σ’ αγαπώ

Το τέλος μας δες δε γράφει αντίο
πεθαίνεις εσύ σε γεννάω εγώ
γιατί ένας μπορεί ν’ανασαίνει για δύο
και μετά και μετά τον χωρισμό

Σ’ευχαριστώ για όσο απ’το φιλί σου
σ’ευχαριστώ για όσο απ’το κορμί σου
το λίγο αυτό για μένα ήταν αρκετό
Σ’ευχαριστώ για τη ζωή ζωή μου
για το καρφί που αντί να πω πληγή μου
πόνεσα μα είπα σ’ αγαπώ


Погледај, наш крај дува ка мени,
не бојим се пламена,
бићу овде раширених руку
да изгорим, да изгорим на растанку.

Не осећам бес, ни љутњу,
као земља, од земље ћу и ја изгорети,
не осећам бес ни љутњу,
пред ватром знам да те волим.

Хвала ти за све што сам добила твојим пољупцем,
хвала ти за све што сам добила од твог тела,
то мало је мени било довољно.
Хвала ти за живот, мој животе,
за бол који сам, уместо да га сматрам раном,
преболела и, ипак, рекла „волим те“.

Погледај, наш крај нам не пише „збогом“,
ти умиреш, али ја те рађам,
јер један може да дише за обоје
и након, и након растанка.

Хвала ти за све што сам добила твојим пољупцем,
хвала ти за све што сам добила од твог тела,
то мало је мени било довољно.
Хвала ти за живот, мој животе,
за бол који сам, уместо да га сматрам раном,
преболела и, ипак, рекла „волим те“.

τυχερούλα © 25.03.2013

Εκτύπωση από: http://www.stixoi.info