Сачувала сам нешто за себе

Ήτανε γραφτό να γίνει πάλι
να φανούμε αδύναμοι μικροί
Ο δικός μου ουρανός να φωνάζει
κι εσύ τίποτα πια μόνο σιωπή

Κράτησα κι εγώ κάτι για μένα
όχι πολλά
Έμαθα να ζω χωρίς εσένα
χωρίς φτερά

Όσες λύπες έρθουν τις πετάω
μα εκείνο που με καίει πιο πολύ
είναι που όταν λέω σ’ αγαπάω
χάνεται η φωνή μου στη βουή


Било је записано да се опет деси
да изгледамо нејаки и мали.
Моје небо да виче,
а од тебе ни гласа, само мук.

Сачувала сам и ја нешто за себе,
не много.
Научила сам да живим без тебе,
без крила.

Која год туга да наиђе, одбацујем је,
али оно што ме највише пече је то
што кад ти кажем „волим те“,
мој глас се губи у буци.

τυχερούλα © 10.05.2013

Εκτύπωση από: http://www.stixoi.info